S obzirom da sam u svim mojim modnim kampanjama angažovana i kao stilistica i art direktorica, ukoliko su u pitanju velike zvijezde ili veliki projekti, volim raditi i sa drugim stilistima. Naučila sam da kada biram tim ljudi sa kojima sarađujem, najmanje rizikujem ako odmah na početku izaberem upravo najbolje u svom poslu. Lanac na tim projektima mora funkcionisati bez defekta i ako samo jedna karika kaska, posao se ne može uraditi kako treba. Jedna od prvih stilistica sa kojima sam sarađivala je bila Elena Nikolaevna koja u Beogradu živi već nekoliko godina i sarađuje sa najvećim zvijezdama naših prostora. Izdvojila bih dva meni najdraža zajednička projekta, a to su kampanja sa hrvatskom pjevačicom Severinom i editorijal za modni njujorški časopis Tartarus Magazine. Prvi BLOG INTERVJU radim upravo sa talentovanom umjetnicom i drago mi je predstaviti je i damama u Bosni i Hercegovini.
Draga Elena, hvala ti što govoriš za Blog Amira! U Beogradu si jedna od najpoznatijih modnih stilistica i meni je također uvijek izuzetna čast kada radimo zajedno. Posao modnog stiliste svi doživljavaju kao jednostavan i glamurozan poziv. Da li je uvijek tako? Možeš li nam ukratko reći kako za tebe izgleda priprema jednog takvog projekta i šta jedan stilista tačno radi? Opiši mi tvoj dio posla.
Draga Amira, zadovoljstvo je moje. Pošto smo već sarađivale na izuzetno lepim projektima, ti imaš uvid u ovaj svet. Sto se tiče same pripreme, sve zavisi kakav je projekat u pitanju. Kada sam pripremala film “Kruna”, samo istraživanje je trajalo dva meseca pošto smo imali specificnu epohu. Drugi deo pripreme kada odredite pravac i šta tačno trebate da prikaže je istraživanje i pronalaženje tih adekvatnih kostima koji su i finansijski u budžetu jer je taj aspekat uvek bitan.
Kostim koji sam radila za predstavu “Bela Garda “, sa rediteljem Filipom Gajićem, je bio najzabavniji jer smo većinu kostima nabavili na vojnom otpadu. S obzirom da sam ja navikla da radim sa dizajnerima i brendovima, to je apsolutno kreativan izlazak iz moje ‘sigurne zone’. Ja sam među prvima uvela kao standard za potrebe snimanja spota, da se sva garderoba za izvođače pravi u saradnji sa dizajnerom ili krojačem, zavisno od projekta i potrebe. Mnoge stvari i zahtevi su se vremenom promenili od kada sam ja počinjala, tako da sada imamo i zahtevnije, kreativnije, a po nekada i istorijske kostime, što je uvek najzabavnije za rad.
Ja kao stilista/kostimograf imam odgovornost da tačno odgovorim na rediteljevu zadatu temu, ponekada sam uključena i u sam početak procesa kreative i budem u svojstvu kreativnog direktora, ali uvek je zadatak da sve bude usklađeno, koherentno u slici i da to prenosi određenu priču adekvatno i vizuelno. Takođe, u moj deo posla je uključen i aspekat ličnosti. Dakle, ko je osoba sa kojom radim i šta ta osoba prenosi publici. Bavim se analizom toga šta je kao celokupan proizvod i kako će to komunicirati i koju informaciju prenosi. Proces možda zvuči komplikovan, ali nekome poput mene je potpuno prirodan. Isti pristup se koristi kako na javne ličnosti, tako i na kampanje i reklame.
Nakon toga prelazim na forme i boje. Sve je to jedna celina i jedno ne isključuje drugo.
Da li radiš isključivo velike projekte, odnosno filmove, editorijale i spotove, i da li je tebe moguće angažovati i kao privatnog stilistu?
Ne, ne radim sa privatnim licima, nikada me nije zanimalo kako sklopiti cipele i neku haljinu. Uvek me je zanimala umetnička strana ove profesije i neka poruka koja može da se prenese.
Obradovala si me kada si mi rekla da si radila na filmu sa Goranom Bregovićem, da pripremaš nekoliko umjetnika za Beoviziju i da si bila u timu snimanja filma Kruna! Čestitam ti i to su zaista veliki uspjesi! Reci mi malo više o tome, kako je došlo do saradnje i da li se ti kroz tako velike projekte također razvijaš i učiš nesto novo?
Goran je predivan, pravi umetnik. Sa ljudima poput njega mi je oduvek bilo najlakše jer pričamo isti jezik, a takođe je gušt raditi sa ljudima koji vole kostime i modu i uživaju u tom procesu. Takav je slučaj bio i sa Gagijem Jovanovićem koji je jedna od glavnih uloga u filmu. Na filmu “Kruna” sam bila glavni kostimograf, to je moj prvi film i zahvaljujući fantastičnoj ekipi asistenata izneli smo ceo projekat, koji je trajao skoro godinu dana, stojički i kozački. To je zaista bilo neprocenjivo iskustvo posle kojeg je verovatno moguće raditi bilo šta bez ikakvih problema jer je ovo bila neverovatno dobra škola. Drago mi je takođe da mi je reditelj dao odrešene ruke i platformu da budem maksimalno kreativna. Zabavljao se na sve kreativne, da kazem ‘lude’ kostime, i to što smo mogli da izađemo iz nekog standarda srpskog filma. Una Bregović, Goranova kčerka, je čak nosila haljinu od ogromne vrednosti jednog srpsko-francuskog dizajnera. Prvo sto sam naučila je da napravim sama fundus od deset tona garderobe, to je bio poduhvat kakav za deset godina karijere nikada nisam doživela. Takođe ove godine prvi put radim PZE i imam četiri izvođača. To su muzičari sa kojima već sarđujem – Lena Kovačevic, Zejna, Filari i Kat Dosa iz Bassivity-a .
Meni lično je jako važno da te pitam kako balansiraš izmedju tvoje lične kreativnosti i zahtjeva tvog klijenta jer često se dešava da moramo izaći iz naše „estetske zone“ i prilagoditi se, što nekada može biti i zanimljivo?
Da bi proizvod bio uspešan mora postojati simbioza između želja klijenta i moje vizije. Jedino tada ćete oboje verovati u to. Mene lično čini zadovoljnom kada na licu mesta dok radimo naprimer, neka zvezda jednostavno cveta od sreće jer je dobila nešto bolje nego što je mogla da zamisli. Kada je klijent ispunjen i ja sam ispunjena i znam da će sve biti uspešno jer vi ste tu da tu osobu učinite srećnom, a zvezde treba da sijaju.
Kako se tebi čini ex Yu modna scena i generalno estetika žena sa ovih prostora? Šta bi ti voljela da se promijeni i kako je moguće mijenjati nešto na tom nivou? Možemo promijeniti stilski pravac svog klijenta i pojedinca, ali kako promijeniti atak kiča i šunda u jednom dijelu svijeta?
Mnogo sam radila na kultivizaciji estrade i ovo pitanje me ponekad lično pogodi jer postoje neke sile (rijaliti) protiv kojih se jednostavno nemoguće boriti. Uvek volim da ispričam anegdotu kako sam zapravo prešla da radim na estradi. Jednog popodneva smo moj prijatelj fotograf i ja prolazili automobilom pored Narodnog pozorišta u Beogradu i na pešačkom prelazu smo videli devojku kako šeta psa obučena u brushalter i gaće boje kože sa zavezanom teksas jaknom oko sturuka. Malo je reći da se zamalo nismo slupali. Fun fact je da je u tom trenutku cela estrada tako izgledala u spotovima. Tada sam rekla sebi, a i na glas, da ću to promeniti jer je činjenica da mladi ljudi apsolutno ne percipiraju sta je scenski kostim, a sta je adekvatno da se oblači na ulici. Na nama kao stilistima/kostimografima/dizajnerima je da ih edukujemo i mi smo ti koji imaju tu vrstu odgovornosti. Zbog toga sam oblačila pevačice u kreacije Diora iz 50ih. Ana Nikolić je nosila Thierry Muglera arhivu iz 80 ih, Severina YSL i Chanel iz 80ih.
Kako vidiš modu danas generalno? Da li bi kada pogledaš dodjelu Oscara ili neki drugi svjetski event također nešto mijenjala i šta?
Ja sam klasična i praktična, volim dramatiku u modi i sigurno bih cvetala u prošlom veku. Što se svetskih crvenih tepiha tiče, mnogo je jeftinoće, golotinje i neukusa bez konteksta. Mnogi su jeftini i goli, čega se najviše grozim.
Možeš li mi reći šta je za tebe idealan dnevni, večernji i poslovni look?
To je kompleksno pitanje i sve zavisi gde idete ujutro, popodne i uvečer. Dresscode i bonton su jako bitni. Užasno je ići u pozorište u patikama i farmerkama, toga se iskreno grozim i viđam svaki put kada odem u pozorište. Ja bih to sve vratila kući. Japanke u restoranu u bilo kom delu dana, jedino ako je restoran na plaži onda je okej. Trenerka i helanke u bilo kojoj prilici osim u teretani je BIG NO.
U Sarajevu organizujem prvi sarajevski bal koji se dešava u drugoj polovini godine. Velika pozornost će se obratiti i na red carpet i dresscode. Dresscode je black tie i neću te pitati kakvu bi haljinu žene trebale obući jer je to više stvar ukusa i ličnog komfora, ali bih te pitala šta žene nikako ne bi trebale nositi, odnosno imaš li neku boju koja je riskantna, neki kroj haljine ili nešto drugo?
Sarajevski bal bi trebao biti sinonim za eleganciju i otmenost, a ja verujem tvojoj organizaciji te manifestacije. Nikako ne bih volela da vidim balsku haljinu u neon boji, to bi bilo zastrašujuće. Nijedna haljina u neon boji ne može izgledati elegantno. Takođe muškarci bez odela, sakoa i košulje trebalo bi biti vraćeni odakle god su došli. Žene u mini haljinama i sa vulgarnim dekoletima bih isto vratila. Preporuka je i da se ne preteruje sa nakitom, dovoljan je nekada jedan element – minđuše, ogrlica ili narukvica, ne mora uvek sve. To nije elegancija i preterivanje za bal je veliko NE.
Možeš li izdvojiti nekoliko žena sa svjetske javne scene koje su besprijekorno stilizovane?
Princeza Kate Middleton, princeza Karolina od Monaka, Zizi Donohoe i Aureta
Posljednje pitanje je ILI-ILI:
Kratki ili dugi nokti?
Kratki nokti uvek za eleganciju, dugi nokti samo za posebnu estetiku spota.
Estetski zahvati ili potpuno prirodan izgled?
Estetski zahvati uvek, dok izgleda lepo, prirodno i sa merom. Žene kod nas imaju potrebu da preteruju, što me užasava.
Otvorena leđa na haljini ili otvoren dekolte?
Otvorena leđa su uvek sensual, ali kada imate otvorene grudi isto je lepo, ali ako vam korpe ne prelaze broj 2.
Kratka ili duga haljina?
Kratke haljine sve do kada ste fit, duge haljine uvek.
Christian Dior ili Chanel?
Christian Dior za vreme Galiana, a Chanel mi je strašan. Imaju jako loše kolekcije, ali zato često imaju predivne torbe i cipele.
Fotografije: arhiva Elene Nikolaevne